Recenzije

Recenzija | It Takes Two

Potrebno je dvoje. Za mnogo toga zapravo, potrebno je dvoje da ne budete sami, da lakše popijete 5 litara vina ili, na primjer, odigrate ovu igru. Zasjao mi davnih dana (nije toliko davno) Josef i njegov A Way Out, ali nikako da ga odigram. It Takes Two taman je naletio i jako mi je drago da je, jer co-op odavno nije bio ovako zabavan.

Hazelight Studios zna svoj posao i radi ga točno kako treba da nam pruži ono najbitnije – zabavu. Ispred nas je jedan novi platformer s potpisom koji se svojom domišljatošću, raznovrsnošću i jednom predstavom svakako istaknuo iz ponude. Ako ste uživali u igrama poput Crasha, volite platforming i htjeli biste nešto takvo odigrati s boljom polovicom ili s kime već preferirate – nemate što razmišljati, s ovim naslovom nećete promašiti (OverHypedG i ja definitivno nismo). Čak ni u ovom slučaju kada je EA u pozadini.

Izaberite svog Pokemona. Ja žena, on ne. Dogovor je pao u roku sekunda. Imajte na umu da u bilo kojem trenutku možete obrnuti uloge, tako da nije bed.

Da odmah objasnimo neke stvari. Ovo je co-op igra u kojoj igrate s 2 igrača, a način na koji je to moguće je lokalno – starom metodom 2 kontrolera i najbliže osobe, ili online co-op, no morate ciljano imati nekoga s kime želite igrati jer ne postoji matchmaking, što znači da ne možete pozvati nekog nasumičnog igrača koji bi isto igrao jer nema prijatelja. Doslovno je potrebno dvoje.

Kada ste položili ovaj prvi izazov, možete još odabrati između PS4 ili PS5 verzije. Ne postoji neka velika razlika između dvije, očekujte da igra „malo bolje izgleda“ kako je studio i izjavio. Haptika, kartice, ništa od PS5 mogućnosti osim veće stabilnosti sličica u sekundi nemojte očekivati (next-gen je kažu jednostavno najavljen prekasno da bi se adaptirali na situaciju). Možda s nekom nadogradnjom, ali za sada je tako. Odmah da kažem da nikakve tehničke probleme nismo iskusili, a fluidnost izvedbe bila je impresivna. S tehničke strane nemam neke bitne zamjerke. Modeli i objekti, likovi i s grafičke strane – fino, lijepo, ima predivnih lokacija o kojima ćemo nešto kasnije, i dalje to nije neka revolucija, ali je stvarno fino i zadovoljavajuće.

I samo bih još napomenuo da je dovoljno da jedan igrač kupi igru, a drugi je može igrati na poziv potpuno besplatno. Postoji „Friends Pass“ na PS Storeu kojeg skinete kao igru, a onda vas onaj s kupljenom igrom pozove iz nje i to je to. Jedini „problem“ je što osoba koja nije kupila igru ne može osvajati trofeje, pa čisto da znate.

Možda najslabiji dio igre, ako ćemo u neku dubinu, bila bi naravno priča. Igra je ovo o dvoje roditelja koji će svoju vezu morati malo popraviti, a ni sami ne znaju da će se to desiti na malo čudniji način. Magično su pretvoreni u lutke i sada su oni sluge svojoj kući, vrtu i ostatku ove sage koja je ispred vas. Preživjeti sve što je ispred svakako će očvrsnuti njihovu vezu, a na putu će vas ugostiti i luda knjiga, razne plišane figure, majmuni… Ma svega je. I neka je. Blesavost likova, barem većine, ono je što je super. Knjiga je odlična, brkata knjiga koja vas zove da popravite svoj „relationshit“, uz svoj će vas naglasak pratiti kroz igru. Van toga ipak ne možemo pričati o nekom nezaboravnom iskustvu, ali to ni nije toliko bitno, jer sve što ova priča sadrži dovoljno je da se zabavite i više nego što mislite da budete.

OverHypedG – O priči

Na samu srž priče ubrzo zaboravljate zabavljeni izvrsnim animacijama, inovativnošću i mehanikom svakog poglavlja. Ona imaju svoju temu, od zimskih pa sve do ljetnih radosti s mnoštvom mini igara za oba igrača. Cutscene su fluidne i nisu nametljive, a na kraju krajeva, ako vam se doista igra, svaku od njih možete uvijek preskočiti.

Varijacija levela je veliki plus. Dionice kroz segmente su jako domišljate i često će vam izmamiti osmijeh. Sve kroz što prolazite ponudit će barem poneki pogled koji će vam zapeti za oko. Najbolje od svega što u jednom trenutku zakucavate partnera/icu čekićem, u drugom zalijevate zemlju da onaj drugi nikne iz nje kao maslačak, u trećem igrate Diablo iz ptičje perspektive, u idućem nekud letite… Stalno nešto novo, stalno nešto zanimljivo. Ova igra je toliko raznolika, i iako vuče jasnu inspiraciju iz određenih platformera, ja to vidim više kao počast velikanima uz svoju interpretaciju za sve situacije, a ne kao da je nekoga pokrala. Sve što vas snađe ima svoju viziju, a vjerujem da ćete neke dijelove voljeti više, a neke manje. U konačnici smatram da je balans svega nabrojenog pogođen i da je igra za svoju cijenu opravdala sve što je obećala. I naravno, što nudi.

OverHyped G – Level dizajn, platforming, responzivnost

Niti u jednom trenutku nećete morati misliti na kontrole. Iako u svakom poglavlju dobivate različite varijante oružja (pomagala) sve je tako jednostavno da ste tokom cijelog igranja isključivo fokusirani na samu igru. Ako ste jedan od onih koji muče muku sa platformerima, responzivnost kontrola je na nivou najboljih platformera. Štoviše, čak možemo reći da je to jedna od stvari koja igru čini još zabavnijom.

„Ja ću ga držati, a ti ga zakucaj“ – Koliko krivih razgovora smo mi vodili…

Hrpa je situacija, ako ne i sve, kada trebate onog drugog. Puno toga ide u neke rupe i drži se, pa su tako co-op razgovori Gorana i mene često zvučali dosta nastrano. Nismo mi krivi, često jedan drži, a drugi prži.

Većinu vremena igrate u split-screenu. To znači da uvijek vidite što suigrač izvodi i kada je mrtav, i naravno obrnuto. Prvo mi je to bilo malo čudno, a onda mi je ubrzo postalo jasno da drugačije ne bi išlo. Puno je situacija kada jedan igrač nečim upravlja, a drugi uz pomoć toga prelazi određeni dio levela. U tim je situacijama dobro vidjeti što onaj drugi radi. Kontrole su dosta responzivne i prirodne, ali kamera i neke dionice pod vodom su me po običaju malo ljutile. Nekada ta kamera vrluda posvuda i teško je naciljati kud treba skočiti ili udariti. Sve u svemu razne mehanike koje igra pruža lako ćete savladati jer su dobro izvedene.

OverHypedG – Split screen, kontrole, kamera…

U početku će vam split screen smetati i možda će vas malo frustrirati, no ubrzo vam postaje jasno da je split screen neophodan za pojedine radnje te da ćete ponekad više gledati split screen vašeg suigrača nego svoj. Moramo navesti da pošto igra nudi ogromnu varijaciju i različite načine igranja, nisu sve kontrole bile skroz optimizirane. Neke kontrole poput kretanja ili ponekada ciljanja su bile „čudne“, a niti kamera nije tu pomagala.

Postoje domišljate zagonetke koje će vas dočekati, postoje one malo manje. Uz dupli skok i ubrzanje nakon takvog skoka, sve dionice u kojima nekud skačete, penjete se, kližete… Sve su one odlične. Uvijek jedan igrač ima određeni alat, a drugi nešto što će najbolje ići u paru. 2 pola magneta, gel koji eksplodira na dodir vatre, krumpir, rajčica, limun. Ništa krivo nisam rekao. Situacije i „moći“ koje ćete posjedovati će vas sigurno nasmijati. Tko ne bi volio biti krumpir u igri? Od svih mislim da mi je najbolje bilo…. Sve. Ukratko sve mi je najbolje u igri.

OverHypedG – Zagonetke, mini igre

Ukoliko se fokusirate isključivo na glavne zadatke igre i napredovanje po poglavljima, propustit ćete najveću zabavu i čar ove igre. Moramo reći da su mini igre i određene zagonetke bile jedna od stvari koja nam se najviše urezala u pamćenja. Puno stvari nije niti moguće bez suigrača. Igra je tako savršeno koncipirana za način rada u dvoje, te doista predstavlja next gen u smislu inovativnosti i kreativnosti.

A znate što je najbolje od svega? Igra je jedna, ali smjera su uvijek dva. Puno mehanika i puteva proći ćete samo jednim likom, a onda je i dalje zabavno odigrati drugu stranu priče. Nekada sam bio ljubomoran što mi je partner krumpir, a onda mi se u inat još pretvori u rajčicu. Odigrati igru 2 puta ne bi bilo ništa što vam ne bih preporučio.

Lokacije su lijepe i raznolike, neke malo otvorenije, neke linearnije. Ovo je i dalje jedno linearno iskustvo, ali dovoljno je tu prostora da malo istražujete okolo i skakućete po krovovima. To možda poželite zbog svog gušta i da upijete igru do kraja, ili da nađete sve skrivene situacije i mini igre.

OverHypedG – Sadržaj

Svi trofeji u ovoj igri su povezani uz zabavu. Morate pronaći mini igre i aktivnosti kojih je pregršt i jednostavno se zabaviti s vašim partnerom. Naša iskrena preporuka – prođite prvi puta igru bez ikakvog razmišljanja o trofejima. Sljedeća preporuka bi bila – zamijenite uloge i prijeđite igru još jednom. Ukoliko ste lovac na trofeje ili jednostavno nemate vremena – ne brinite. Već nakon prvog prelaska igre sva poglavlja su vam otvorena, a svako poglavlje je podijeljeno na sekcije. Uz naš trophy guide na FFA stranici možete sve što se propustili počistiti u roku 2 sata.

Jedino što ćete skupljati, ako to tako možemo nazvati, su spomenute mini igre. 25 različitih izazova koji će vas sukobiti sa suigračem su fora. Neke mini igre nismo najbolje shvatili, neke igrali više puta (povlačenje užeta, u tebe gledam), od nekih odustali. Super dodatak ako želite na kraju pogledati rezultat tko je više puta pobijedio. Igra radi rivale od vas, pazite se. Solidno iskustvo, no ništa spektakularno.

One skrivene stvari su često i najbolje. Većina trofeja kroz igru zahtijeva od vas da u nekoj situaciji nešto odradite što inače možda ne bi. Najdraža su mu bila skrivena vrata do kojih morate doplutati u brodića, a iza njih se sakrila soba u koju samo Link ulazi. Šteta što svo ono zeleno zlatu po uzoru na spomenutog nismo mogli iskoristit da platimo rundu kasnije. Većinu njih mogli bismo nazvati easter eggovima, ali neću vam sve ovdje otkriti, pronađite sve sami.

Uz trajnost od nekih 10-12h, možda i više ako ćete ginuti, mislim da je ovo jedna super zabavna igra koja će se svidjeti mnogima, ponajviše onima koji žele dobar co-op ovog stila. Nije teška, iskusni će vrlo brzo pohvatati stvari jer je puno toga već viđeno pa ne bi trebalo biti nekog izazova. Crash i Cupheadsi su ipak teži, tako da ne brinite previše. Uvijek onaj jedan može izvući drugoga, dok drugi gine a prvi ne, nije game over.

OverHyped – Zaključak

Ako smatrate da ćete imati nekakve posebne prednosti ako kupujete PS5 verziju igre, odmah možemo reći – nećete. Haptic feedback ovdje je jako slabo zastupljen. Naravno, uvijek postoji mogućnost da će u budućnosti izbaciti zakrpu, kao što je navedeno. Sama priča nije nadasve interesantna, a pošto svako poglavlje varira svojim temama, aktivnostima i izgledom pejzaža – neke sekcije postaju dosadne i jedva čekate da ih završite, dok za druge želite da nikad ne prestanu. Sve u svemu, jedna od najzabavnijih co-op igara u zadnjih par godina te nas je i same ponukala da odmah započnemo prethodnu igru istog studija.

Mali mi je falilo boss borbi, krenulo je poprilično obećavajuće i ubrzanim tempom, ali kasnije i na kraju kao da više nije bilo inspiracije za još poneku boss borbu. Šteta, stvarno šteta, jer skoro svaka je bila pravo co-op iskustvo. Morali smo jasno dogovoriti tko što radi jer bijesnog bika nije lako ukrotiti, metalne pčele gore su od onih normalnih i tako dalje.

Glasovna gluma je solidna, ona audio strana isto dobra, no ne mogu sada reći da sam doživio neko vanserijsko iskustvo. I dalje mislim da to nije veliki minus. Kada zbrojimo sve, a stvarno malo oduzmemo, smatram da treba podržati ovakve razvojne studije, definitivno su svijetla točka u gaming svijetu. Igra vrijedi cijenu koju traži, a možda spasi i vaš brak ili vezu. Ili baš suprotno. Samo je jedan način za saznati. Odvažite se na njega, i sjetite se da je moguće da i u dvoje kupite igru.

Želimo više i želimo veće. Njihove nove igre, ne ono na što ste prvo pomislili.

It Takes Two

f - 90%

90%

Ludo i nazaboravno, te nadasve čarobno co-op iskustvo koje bih preporučio baš svima.

Oznake

Povezano

Back to top button
Close
Close