Top 5 laži koje je svaki gamer izrekao!

Igrači ne lažu! To su osjećajna i poštena bića puna empatije, razumijevanja i bez predrasuda. No, tu i tamo zalomi se poneka laž. Zapravo, malo češće se zalomi ako ćemo biti iskreni.

Dobro, sve su to “slatke” male laži kojih se ne sramimo, ali ih itekako koristimo. Svatko od nas barem je jednom smuljao sebe, ali i druge. Evo, i sad sam vas smuljao…ah!!!

5. Nemam ni za pecivo…

Koliko puta ste to čuli od samog sebe i drugih igrača? Koliko puta ste samo izrekli ove riječi kad pričate s društvom o igrama? Izraz koji se koristi kad ste kruha gladni, zraz koji bi zapravo trebao biti jako zabrinjavajući, a koji to često nije! Zašto nije? Pa zato što sretnete prijatelja nakon par dana koji je neki dan rekao da je kruha gladan i gle čuda – lola odjednom se hvali da je napravio pre-order Kol of Djutija i Death Strandinga. I ne bude vam ništa jasno otkuda mu sad 1000kn. A neki dan nema za pecivo.

Znate što je još bolje? Taj prijatelj ste često vi sami. Nemate love za kavu, kruh ili majonezu, no kad Hideo Kojima najavi novu igru odjednom se ona pronađe. Koliko puta ste samo znali da nemate love, ali vas sram naručiti običnu verziju igru jer želite steelbook verziju? Svi smo barem jednom (koga opet lažem?) kupili igru iako nemamo prebijene. I tko je sad tu lud? Recite vi meni.

4. Pustio sam ti…!

Trenirate danima, tjednima i mjesecima FIFA-u, PES ili NBA. Pobjeđujete sve offline i online igrače. Konačno pronađete vremena, skupi se društvo ili dođe pak jedan prijatelj koji igra manje od vas, a vama bi baš dobro došlo da kvalitetno natrpate nekoga i olakšate si dušu.

Složili ste unaprijed nekoliko taktika, imate plan A, B, C i D. Nije upitno hoćete li pobijediti, nego je pitanje –  s koliko razlike ću pobijediti? Ulazite opušteno u game i sve si mislite kako će biti OK, a već je 67. minuta i onaj vaš loš prijatelj nije uopće tako loš. Dvadeset minuta kasnije, isti taj prijatelj zabije krljotak iliti otpadak, a vi ste gotovi. Ajde, izgubili ste prvu utakmicu nesretno. Šmekerski kažete da ste pustili i u sebi se zlobno smijete jer ćete razvaliti prijatelja u drugoj utakmici. On ne zna što ga čeka. Osramotit ćete ga.

Druga utakmica još gora za vas – vene iskače na vratu i čelu od muke. Nakon toliko treninga, vi ponovno gubite i sami sebi ne želite priznati da ste lošiji igrač. Dođe čovjek i jednostavno vas razvali, a koje je vaše i naše opravdanje? PUSTIO SAM TI, OPET! I OPET ĆU TI PUSTITI KOLIKO GOD TREBA, ALI NISI BOLJI!

3. “E još samo jednu i gasim odmah…”

Možda i najveća laž od svih laži je upravo ova – “još samo ću jednu odigrati” – reče Flipper ženi koja ga čeka u sobi. Nekoliko sati kasnije, žena spava dubokim snom, a budala još sjedi i igra. Negdje oko pola četiri ujutro žena ustaje pišat i gotovo zatvorenim očima i ustima promrlja samo: “e sad ćeš vidit kad ćeš opet dobiti.” Flipper se malo zamisli, počeška po smrdljivoj kosi i nastavi dalje.

Znam da sam kriv i da sam nešto loše učinio, ali ostala mi je još samo jedna misija da završim chapter. Već 5 sati mi samo jedna misija treba da bih završio za danas. Ovu laž smo svi izrekli – tati, mami, bratu, curi, ženi, dečku i sami sebi. Što je najgore – znamo da lažemo i nije nas briga. Čak uživamo u tome.

Zbog ove laži propadali su veze, prijateljstva i brakovi. Sorry but not sorry!

2. “Šteka mi gljiva, ne radi mi X…neće miiii, dao si mi pokvareni gamepad…”

Došli ste kod nekoga igrati neku VS igru. Tekken, nogomet ili Crash. Ma bilo koju igru. Ne ide vas i gubite. Nervozni ste. I zašto bi logično bilo priznati da je netko od vas bolji, kad logično on to nije? Umjesto priznanja izmišljamo svakojake laži kao što su: “ne prima mi X, neće miiii, šteka nešto, dao si mi stari gamepad, a ti igraš s novim, gljive škripe, ne reagira…stiščem i neće, a tebi sve od prve ide i sl.”

Onda čak promijenimo periferije i opet ista stvar. Lažemo i izmišljemo da smo ukleti, da nas Sony ne voli i da su se svi urotili protiv nas. Idemo toliko daleko da idući puta sami nosimo svoje periferije kod prijatelja, ali on nas opet razvali. I tko je kriv? Nismo mi, već gamepad, zvijezde i Milan Tarot.

1. Neću kupiti ove godine FIFA-u, PES i Call of Duty jer su smeČe!

Koliko sam ovo puta čuo, pročitao i vidio. Ljudi se kunu da ove godine u njihove konzole i PC računala neće ući FIFA, PES ili CoD. STVARNO – ove godine neće! A onda prođe ljeto i krenu žalopojke kako se nema što igrati. U rujnu stižu PES i FIFA i baš vam se igra nekakav nogomet. EA i Konami izbace trailere manje-više svake godine iste i dogodi se magija – odete na Facebook, popljujute ih, a par sekundi poslije – preorder na 36 rata! Izađu igre, krene pljuvačina, ali FIFA se i dalje vrti.

Opet si kažete da nikad nećete više, a onda dođe trailer za FIFA-u 21 i ponovno se dogodi isti scenarij. Dođe tako i FIFA 37 i sve je isto…! Red negiranja, pljuvanja i pre-ordera. Sve isto vrijedi i za Call of Duty. Zašto si lažemo, a ne možemo bez ovih igara?

Bonus laž – Ubisoft je smeće!

Sretnem prijatelja neki dan i popljuje Ubisoft. OK, nema problema stvarno. Odem na PSN, a čovjek prešao – Assassin’s Creed 1, 2, 3, Syndicate, Origins, Odyssey, Far Cry 2, 3, 4, 5, New Dawn, Primal, The Division 1, 2, Splinter Cell, Ghost Recon…trebam li dalje? Gotovo da nema igrača koji kaže da NIKAD ne bi igrao njihove igre. Pogledajte im samo listu igara. 99% da se tamo nalazi minimalno dvije Ubi igre.